OŠ Braće Radića

KRUH NA STOLU

Kruh je osnovna namirnica koju jedemo svaki dan. Kruh se pravi od pšeničnog brašna. U jesen sijemo pšenicu na naše njive, tijekom zime i proljeća ona raste, ljeti bude zrela i mi je vršimo. Pšenicu meljemo i dobijemo brašno. Od tog brašna pravimo kruh, koji peku naši pekari vrijedno radeći cijelu noć. Kruh se nekada svakodnevno pekao u obiteljima. Njega su izrađivale i mijesile, svojim vrijednim rukama, naše bake i prabake. U svakoj kući svaki dan je mirisao svježi, topli, domaći kruh. Kruh možemo jesti u svim oblicima; kao pecivo uz svako glavno jelo, a najslađi je kada ga možemo namazati omiljenim pekmezom. Kruh naš svagdanji važna je namirnica u našem životu bez koje ne bismo mogli zamisliti niti jedan dan. Moja najveća želja je da sva djeca svijeta svaki dan imaju dovoljno kruha.

Ivan Vučković 6b/9

 

                                                           KRUH NA STOLU                                                                  

Kad kod svoje bake pođem,

želja za kruhom meni dođe.

Kažem baki poželio sam kruha,

a baka ga odmah skuha.

Dok baka s čela znoj briše,

cijela kuća kruhom zamiriše.

Onakvog ga vrućeg volim,

namažem ga mašću i posolim.

Kaže baka, dok se smije,

“poslastica to je bila prije.”

           Patrick Brkić 6b/9                

JESEN JE DOŠLA U MOJ KRAJ

Kada jesen dođe u moj kraj,

promijeni se čitav zavičaj.

Blatnjavi puti, kišoviti dani,

lišće vene, žuti na rosnoj grani.

Odletjele su laste, daljina ih skriva,

noć sve duže traje, a dan kraći biva.

Na njivama i livadama sva priroda spava,

pada magla siva to je jesen prava.

Vjeko Špionjak 6b/9

JESEN JE DOŠLA U MOJ KRAJ

Jesen je došla u moj kraj

i promijenila moj zavičaj.

Lišću je dala razne boje,

a ono nama plodove svoje.

Dani su kraći, a duže i hladnije noći,

zato mala lastavica na put mora poći.

Za starijeg djeda ipak malo sreće,

ispred svake kuće rakija se peče.

Kristina Mijić 6b/9          

JESENSKE BOJE U MOM KRAJU

Obukla je jesen kaput

i krenula na dalek put.

Spremila je u svoj ruksak

jedan mali kišni oblak.

Ponijela je novi kist

da oboji svaki list.

Još u svaki džep sa strane

pokoji joj kesten stane.

A u svojoj zlatnoj kosi,

miris dunja ona nosi.

Kad god kroči na put

odmah lišće za njom hoda.

Košarice pune voća

slasno ona jede noćas.

Ljubica Tuzlak 7c/9

JESENSKE BOJE U MOM KRAJU

Podigla se velika i radosna graja,

stigla jesen u vrtove moga kraja.

Kistom je obojila patlidžan u plavo,

karfiol je dozrio, ne bi mu baš pravo.

U teglama se ajvar crveni,

a krastavci su još uvijek zeleni.

Grožđe je sazrelo i dobilo boju,

ali zato lišće izgubilo svoju.

Postalo je žuto, smeđe i suvo

bez lišća će ostati svako jadno drvo.

Jesen je obojala plodove svoje,

a kad zima dođe sve je bijele boje.

Lucija Pejić 7c/9

MOJ KRAJ

Malo, skromno i šareno,

to je ljudi moje selo.

U njemu se korpe pletu,

našim ljudima tako srca letu.

Grebničani punom parom rade

da nam selo ne propadne.

Čuvamo i svoje običaje

kolo kreće

u krugu se šeće.

Naše selo to je naša dika,

bez njega bi bila loša slika.

Mnogo ljudi odlazi,

povremeno dolazi

pa se selo probudi

čim je više ljudi.

Selo moje ja te volim jako,

i ne bih te mijenjao

kad si takvo.

Voljet ću te do kraja života,

moja ljubav tvoja je ljepota.

Markus Ivanović 7c/9

MOJA BAKA

Moja baka se zove Kata,

ona mi zimi “nosi”

snijeg za vrata.

Kad god kod nje dođem

ona mi neda da bez zagrljaja prođem.

Dok sam na raspustu bila,

kod nje sam stalno dolazila.

Pričale smo sve i svašta,

saznale kakva je moja,

a kakva njezina mašta.

Svoju baku puno, puno volim,

da dugi poživi

dragog Boga molim!

Marija Dujmenović 8b/9